Живимо у времену девалвирања свих вриједности и у времену гдје је жеђ за гомилањем материјалног и брзина његовог гомилања, темељна одредба.

Готово је постала импереатив.

Нуди се све и свашта, брзо и лако. Модерна технологија стоји у служби брзине и обећања.

У слатким обећањима не треба породица, не треба школа, не треба брат ни комшија.

Трерба само знати језик- енглески...и ето те постајеш грађанин свијета. Човјек без породице, без идентитета, без нације, без завичаја, модерни номад. Мајстор свог заната у туђој радионици.

Шта ће ти школа?

Сукоб традиције и модерне.

Код младих кошмар – поћи за обећањима или стајати чврсто на својим ногама?

Одговори су тамо у оној сфери коју „модерна“ настоји елиминисати у књигама заборављених мудраца и светитеља.

Ми их славимо али се њихових ријечи не придржавамо. Тамо су одговори!!!

Један од њих рече: „ Расејан ум мој сабери Господе и узбуркану душу смири“. 

Почела је школска година, знајте све се стиче и губи осим знања. Њега ако стекнете нико вам га не може узети. Оно је ваше гдје год били и шта год радили.

Школа је обавеза, али слатка и  лијепа, а кроз школу књига ће вам временом постати најбољи пријатељ.

Шта је то у данашње вријеме пресудно да би брачна заједница опстала, љубав или новац велика је дилема. Одговор на то питање синоћ су добили Берковићани гледајући представу, У шта гледах јадна ли сам, коју су извели глумци Завичајног клуба Освит : Слободан Јањић, МаријаПарежанин, Срђан Комненић и Драгана Мискин. Адаптацију текста сценарио и режију потписују Александра Џелетовић и Миодраг Хрњез Љумо.

ПапучарТодор и размажена Симана с једне стране и флегман Јоксим и богаташица Марија садруге 

два су брачна пара које прате згоде и незгоде у овом савременом добу. Симана добија љубав али прблем је што Тодор не може испунити њене материјалне прохтјеве, а Марија новца има али јој фали љубав коју јој не пружа њен трећи муж Јоксим.„У шта гледах јадна ли сам“реченица је коју изговарају данашње жене када наиђу на први проблем.

И за ову представу је заслужан човјек који још увијек одржава културну сцену у Билећи, Миодраг Хрњез Љумо. Хрњез није крио одушевљење пред премијеру свог новог дјела, и рекао нам да је од 11 освитових представа ова најбоља.„Изузетно духовито и шармантно, глумци су убједљиво најбоље извели ову представу. До сада смо радили 11 представа, ово је што се тиче глуме  убједљиво најјача представа“, рекао је Хрњаз .

И у представу "У шта гледах јадна ли сам" сав труд су уложили само чланови ЗК Освит, подршка је и овога пута изостала.

„Позориште је прилично скуп спорт, треба ту пуно улагања а у нас не улаже пуно нико. То ова дјеца раде на мишиће, раде на ентузијазам, захвајући томе ми и опстајемо“ наглашава Хрњез.