- Iako smo od Sarajeva udaljeni samo šezdesetak kilometara, skrajnuti smo od ostalih delova Republike Srpske jer ovde retko svraćaju i autobusi, a kamoli ljudi. Suočeni sa ekonomskim problemima, ubrzano gubimo stanovnike, koji u potrazi za poslom naseljavaju Istočno Sarajevo, Bijeljinu, Foču, Beograd, Novi Sad - kaže načelnica opštine Mileva Komlenović, jedna od retkih mlađih i školovanih meštanki koja je sa porodicom ostala u zavičaju.

Kalinovik, čija je prosečna nadmorska visina 1.100 metara, od nekadašnjih 16.000 danas ima jedva 2.500 stanovnika. U većini sela na području ove opštine živi tek po nekoliko staračkih domaćinstava. Čak 20 sela je potpuno opustelo. Bez ijednog meštanina su ostala sela Varoš, Ruđice, Osija, Vujinovići, Kolakovići, Variza, Klinja, Pločnik, Bok, Tuhobić, Mekoča, Tmuše, Sočani, Čestaljevo. I u samom gradiću Kalinoviku sve je više zamandaljenih kuća.

Desetak područnih škola OŠ ,,Ljutica Bogdan“ u poslednjih nekoliko godina je zatvoreno, a negativnom trendu odoleva jedino Gimnazija sa sedamdesetak đaka, koja od lane deluje kao samostalna škola.

Fabrika ovde nema, glavno zanimanje Kalinovičana je stočarstvo i šumarstvo, za šta postoje uslovi, jer se opština prostire između planina Treskavice, Zelengore, Lelije i Crvnja.

- Na spisku zaposlenih imamo samo 260 ljudi, a u stečaju su odavno preduzeće ,,Zagorje“, Fabrika trikotaže i ,,Lelija“. Na Birou imamo više od 600 nezaposlenih. Ipak, pomaka ima jer je posle privatizacije drvne industrije u Jažićima ponovo počela proizvodnja - tvrdi Komlenovićeva, ističući veliku podršku Vlade RS naporima opštine da poboljša uslove života Kalinovičana i zadrži ih u zavičaju.

Prošle godine je Vlada RS dodelila preduzeću EFT koncesiju za izgradnju Hidroelektrane ,,Ulog“ na Neretvi, a Kalinovičani kažu da je to najznačajniji projekat u istoriji ovog planinskog gradića. Izgradnja hidroelektrane, vredna 65 miliona evra, biće završena za tri godine. Kalinovčani očekuju da će u ovoj elektrani, koja će godišnje proizvoditi oko 80 gigavata struje, biti posla za desetine meštana.

Pre dve godine, uz pomoć sredstava Razvojnog programa RS, opština je asfaltirala puteve do sela Božanovići i Vlaholj, a stanovnici Oblja su dobili vodovod.

- U ovoj godini ćemo uz pomoć Vlade RS izgraditi vodovod, koji je teško oštećen u NATO bombardovanju 1995. godine. Za taj posao već je obezbeđeno 2,5 miliona KM - kaže načelnica Komlenović.