DRAGA JELENA SERGEJEVNA

Autor> Ljudmila Razumovska

Režija>Dubravka Nikolić

Četvoro gimnazijskih maturanata, posluživši se izgovorom dolaska na rođendan, upada u stan profesorice Jelene Sergejevne, i od nje zahteva ključ prostorije u kojoj se čuvaju njihovi testovi, kako bi ih prepravili i na taj način ostvarili bolje ocene, važne za upis na željene fakultete. Beskrupuloznosti i karijerizmu mladih suprotstavlja se moralna čvrstina profesorice, koja nije mnogo starija od njih, ali je vaspitana i odrasla u drugačijem vremenu i duhu. U svojevrsnoj igri mačke i miša svaka strana iznosi svoj životni credo: za mlade je to uspeh po svaku cenu, za profesoricu (koju je pregazilo vreme) kombinacija univerzalnih moralnih vrednosti (s korenom u Bibliji), i onih koje su joj usadile godine straha i ideološkog drila. Na kraju, mladi će se poslužiti ekstremnim sredstvom: silovanjem svoje koleginice gotovo pred očima profesorice, koja će im, da taj čin spreči, konačno predati taj toliko željeni ključ. Ipak, zastrašeni svojim činom, mladi ga ostavljaju i beže. Kao kakav čehovljevski lik, profesorica spas (možda) nazire u nesebičnom radu i ličnom poštenju, dok su mladi prilično površni i deklarativni. Mladi i profesorica oštro su suprotstavljeni.

Ovako prepričana, drama deluje poprilično okrutno, gotovo američki. Reč je o dramskom delu nekada nesumnjivo kontraverznom i provokativnom (u SSSR-u zabranjivanom) Draga Jelena Sergejevna (1980), Ljudmile Razumovske. Delu koje problematizuje kobnu napuklinu u sovjetskom društvu, nastaloj kada je proklamovani novi sovjetski čovek poželeo da živi drukčije, bolje, sličnije modelima zapadnoga potrošačkog društva. Sve negativnosti kasnosovjetskog društva jasno izlaze na površinu – od ogromnog jaza između ideologije i prakse do korupcije i alkoholizma. Paralele s današnjim vremenom prilično su očigledne. Tu veliku krizu sovjetskog real-socijalističkog društva (koja se, istini za volju, kod nas odvijala po prilično drukčijim obrascima, ali nam ni ta sovjetska nije odveć daleko), Ljudmila Razumovska (1946) prikazala je klasičnim sredstvom – sukobom generacijâ – tako često upotrebljavanim upravo u ruskoj i američkoj književnoj i dramskoj tradiciji.

„Kraljevski festival „

Autora Tode Nikoletića

                                               Režija: Dubravka Nikolić

je jedna vesela igra za djecu . Ovo je  priča o veselom i smiješnom kralju koji je odlučio da na svom dvoru organizuje festival u pjevanju,pobjednik tog festivala dobiće kao nagradu princezinu ruku i pola kraljevstva. Savjetnik kraljev Zloća pravi napitak za kvarenje glasnih žica ,podmetne vitezovima da popiju taj napitak ,i postaje ubijeđen da je kraljevstvo njegovo,međutim zaboravlja da u kraljevini živi i pastir koji neće popiti napitak  i koji će pobijediti svojom pjesmom .Predstava se završava tako što će dobro po ko zna koji put izvojevati pobjedu nad zlobom i prevarom.