„Vi vozite pomoć,vama se ne naplaćuje.Sretan Vam put“. Human gest.

Izlazimo iz Zenice i negdje oko pola pet,već se razdvaja noć od dana.Vidi se okolo.Sviće.

Primjeti se da je Bosna i tuda harala,izlijevala se iz svoga korita,pravila štetu.

Na ulazu u Maglaj dočekuje nas policajac koji pokazuje da nastavimo prema Doboju.Već posle par kilometara,drugi policajac koji nas vraća par stotina metara nazad prema Kosovaru. Put preko neke planine,uzak,sa usponom.Već posle par kilometara makadam i šuma.Sreća neko postavio putokaze napisane na kartonu-Tešanj-Doboj. Na svakoj raskrsnici putokaz, a raskrsnica bezbroj...

Nešto više od sat vremena dolazimo na glavni put i krećemo prema Doboju.Sunce se pojavilo,a sa okolnih njiva njegovi zraci se odbijaju i upućuju pogled na uništena imanja,kuće i okućnice.

Pitamo se šta je u gradu?Kako je tamo?

Tužna slika, da tužnija nemože biti.Grad bez struje, vode,pun blata,otpada,polomljenih stakala.Hrpe namještaja i otpada. Narod se polako okuplja,u rukama su lopate,metle,svako nosi ono što ima,što je ostalo.Čisti se izbaciva na ulicu.

Slika iz Doboja koja će ostati svima nama koji su gori bili duboko u sjećanjima.Tužna slika,tužnog grada, a nekada nije bio takav.Naišla voda i za dva sata uništila sve što je stvarano dugi niz godina.

Istovarili smo pomoć iz Berkovića,Nevesinja i Gacka.Jedan kamion iz Gacka produžio je prema Šamcu,i tamo je naš narod, i njima treba pomoć, i oni su ugroženi,poplavljeni...

Oko podne krećemo iz Doboja,sve je na ulicama,stigao konvoj kamiona iz Banja Luke da se raščišćava grad...

Puni kamioni,traktori,freze otpada.Goni se negdje na neku deponiju,pokušava se da grad dobije stuju,vodu da se život polako vrati u potpuno uništen Doboj...