U normalnom životu niko ne očekuje infarkt misleći da se to može dogoditi bilo kome drugome, ali ne i njemu. Što je još gore, kada se desi infarkt, malo je onih koji prepoznaju sve njegove znake i simptome i većina nije ni svesna šta se dogodilo. To je ono što infarkt Čini nezaboravnim smrtonosnim Često i događajem. O infarktu je napisano bezbroj tekstova, priručnika i knjiga, ali ima malo ili nimalo uputstava o načinu procenjivanja ličnog rizika za koje je obolevanje Često smrtonosno. Na osnovu mnogobrojne literature i novijih revijalnih pregleda (Focus), naš naučni Stalni komentator, dr. Momčilo B. Đorđević, priredio je kratki vodič kroz sve opasnosti od infarkta.

Na pogrebu jednog mladog čoveka, kojem je prisustvovao i g. Vladan Crnilović (60) (ime je izmišljeno, za razliku od događaja koji nije), inženjer i Known računarski ekspert iz Beograda, Bilo je tmurno vreme, vazduh je bio Svjež, VETAR je po licima prisutnih šibao kao oštricom noža. Crnilović gospodin je pričao da je više puta ostajao bez daha. Hvatanje vazduha trajalo je desetak minuta, onda je osetio bol u grudima - kao Grc. Bol se prvo popeo do Vilice, potom se spustio do želuca. Onda se počeo širiti, prvo Duz zadnje strane leve ruke potom Desne. Fiksirao se, najzad, među plećkama. Na putu prema kući, bolovi u grudima su se pojačali i, što je bilo Cudno, najjače ih je osećao pozadi, između plećki. Još uvek verovao je da je reč o grčevima mišića zbog Hladnog vetra pa je zbog toga jače pritisnuo papučicu za gas na svom "fordu" ne bi li što prije stigao kući i legao u krevet. Bolovi nisu popuštali. Njegova supruga predložila je skretanje ka Kliničkom centru Srbije. Kao što to obično BIVA, došlo je do svađe Jer on je po svaku cenu hteo kući. Na svu sreću, bolovi su ga naterali da pristane, tako da su za petnaest minuta bili na ulaznim vratima, bolnice, au narednih pola sata već se nasao na radiološkom stolu. Naročiti mu je kateter proguran preko krvnog suda u nozi do srca, potom je u krv ubačena Koja boja ne propušta rendgenske zrake. Tako je utvrđeno mesto na kome se zaglavio tromb. Pored toga, viđena su još četiri suženja koronarnih arterija koje ishranjuju srce. U narednom postupku nacinjen je koronarni bajpas, TJ. premoštena su suženja na koronarnim arterijama, i za deset dana, g. Crnilović je izašao iz bolnice.
Mogućnosti lečenja infarkta su prilično ograničene i svode se na) lekove, b) angioplastiku, TJ. proširenje krvnog suda POMOĆU balončića, v) "stentovanje", ubacivanje mrežaste metalne cevčice na mestu gde je nekad bilo suženje, IG) koronarni bajpas. U zonu infarkta mogu se ubrizgati kasnije i Matične Ćelije, što je prvi put urađeno iu Beogradu, u prvoj nedelji decembra 2009. Međutim, ovaj metod još uvek je u eksperimentalnoj fazi i bez pouzdanih dokaza o trajnoj efikasnosti.
Tokom 80-ih godina prošlog stoleća, smrtnost od infarkta kontinuirano je snižavana, ali danas se zasigurno zna da je on najčešći razlog iznenadne i brze smrti. Da li će čovek umreti, ostati invalid, ili ne, zavisi od toga da li je bolest dijagnostifikovana u zlatnom satu, TJ. U prvih 60 minuta od zatvaranja krvnog suda i prekida cirkulacije kroz srčani Mišić.
Posle prvog sata, stvari se komplikuju, dok je posle 48 sati Idealni za ishod lečenja suviše kasno. Neophodna je vojnička organizacija da bi se skratilo vreme od prolaska kroz vrata kardiologije obaviti ubacivanja katetera u koronarni krvni sud. Pravilo je da se ne SME prekoračiti 90 minuta od nastanka infarkta. U tom cilju, širom Evrope postoje "jedinice za bol u grudima - bol u prsima jedinice". Jedinice rade bez prekida 24 sata. Za sada uspevaju da pokriju između 10 i 15 odsto pacijenata sa srčanim infarktom i to u prvom satu.
Zbog potrebne brzine delovanja napuštene su klasične dijagnostičke metode, Jer tipični znaci za infarkt na EKG-u i Standardna LABORATORIJSKA ispitivanja krvi, ukazuju na infarkt tek posle četiri sata.
O životu i smrti, ma koliko to zvučalo neobično, Najčešće ODLUČUJE deo grada ili udaljenost sela i naselja u kome stanuje bolesnik. U novembru ove godine u Nemačkoj Pojavio se "Izveštaj o srcu - 2008", iz KOJEG se vidi ne samo koje su drastične razlike u preživljavanju posle infarkta, zavisno od udaljenosti stana od bolnice. Nemaju svi privilegiju stanovanja u gradovima sa dobro organizovanom službom za hitnu medicinsku pomoć!
Na nesreću, tek svaki deseti bolesnik dolazi do kardiologa koji mu može pomoći kateterom ili na drugi način u prvom satu. Kad se malo bolje pogleda, vidi se da je 1994. godine tzv. prehospitalno Vreme, iznosilo 166 minuta, dok je danas ono 220 minuta. Zbog toga svaki treći pacijent sa infarktom umire pre nego što dospe do bolnice. Najveća opasnost Preti zbog poremećaja ritma srca. Mnogi Takvi pacijenti padaju na tlo bez svesti i nikad se više ne vraćaju u život. Iznenadna srčana smrt u Srbiji odnosi najmanje deset hiljada bolesnika tokom samo jedne godine.
Ukoliko pacijentima koji su zbog infarkta izgubili svest ja pali na tlo niko ne pomogne u prvih 10 minuta, sigurno će umreti. U takvim situacijama kada nema regularnih ritmičkih pumpanja krvi, faktički stoji srce, mozak i drugi organi ostaju bez kiseonika. Bez brze pomoći ne može se preživeti. Svaki minut protekli bez masaže srca smanjuje izglede za preživljavanje za 10 odsto.
Elektrošok uspeva da pokrene zbog infarkta srce koje više ne radi već samo treperi i ponaša se kao pihtijasta masa. Već nekoliko godina u evropi se na javnim mestima, u pozorištima, bioskopima i restoranima, nalaze instalirani poluautomatski defibrilatori koje mogu koristiti laici. Stavljanjem defibrilatora na grudnu kost i njegovim aktiviranjem, postiže se elektrošok iu najvećem broju slučajeva srce se ponovo aktivira. Nažalost, njih ima vrlo malo. U evropi je bila velika kampanja za njihovo instaliranje na mnogo stotina mesta u gradovima, ali ona je, posle kratkotrajne euforije, sada dremljiva.
Odluka o izboru načina lečenja, TJ. Da li će se primeniti angioplastika ili bajpas, donosi se po predlogu lekara iu dogovoru sa pacijentom. Glavna prepreka za angioplastiku i stentovanje je ponovno suženje i smanjenje protoka krvi kroz koronarne arterije. Izgledi za to su 40 odsto, ali Ukoliko odmah je ubačen i proteze, izgledi za ponovno suženje smanjuju se na 25 posto. Danas se koristi i tzv. brahiterapija Koja podrazumeva kratkotrajno i minimalno zračenje krvnog suda iznutra, uz pomoć H-zrakova s vrha specijalnog katetera. Kada se obavi zračenje, smanjuje se mogućnost ponovnog začepljenja arterije.