Slavenko kaže da se može živjeti od rada u mlinici, nije velika zarada, ali za neke osnovne životne potrebe, zaradi se.

- Nekad 20 maraka, nekad 10, a bude dan i po 50 maraka, rekao je Škrba.

Mlinice se uglavnom prave na rijekama.  Prije nego što se voda pusti da pokrene kameni točak, potrebno je u koš usuti žito, kroz sito, kako bi se odstranile nečistoće. Onda se tek kreće u proces dobijanja brašna.

- Tu je gornji točak, odnosno mlin, dolje imaju kašike, voda pada pod uglom od 90 stepeni, okreće kolo i evo ovdje izlazi pšenica, koja se melje za brašno, i naš narod kaže da se malo pomješa sa bijelim brašnom, bude ukusnije, objašnjava mlinar Slavenko.

Razne se legende vežu uz mlinice. Poznat je srbijanski film "Leptirica", čiji se dobar dio radnje odvija baš u mlinici. Ima li danas nekih dešavanja, koja bi mogla podsjetiti na takave događaje.

- Daleko bilo. Nema, ne daj bože, kratko odgovara Slavenko.

Hercegovci se u mnogim stvarima, kao turistička ponuda ili želja za zdravijom i ukusnijom hranom, vraćaju nekadašnjem pripremanju jela. Što se hljeba tiče, kada se napravi sa vodeničarskim brašnom, ispod sača, onda je zadovoljstvo potpuno.

Video prilog Nebojše Kolaka: