Радмила спада у круг пјесника у расијању. Њена је појава у духу убаштињене традиције и духовне поетике, која је врло честа преокупација пјесника у расијању. Радмилина поезија социјализује отуђене од српског идентита, расрбљене подсјећа на корјене и отаџбину и храбри их да се врате у отаџбинско крило, гдје једино и могу наћи смирај, што вјешто приказује кроз збирку пјесама „Још нам је само небо исто“. Њене пјесме су свједок бремена које носимо са собом, грлећи једном руком завичај, а другом пипкајући туђину.

Осим поезије за одрасле пјесникиња пише и пјесме за дјецу у чему подсјећа на Ћопића и Змаја. Њена поезија обогаћује унутрашњи живот дјетета, уноси све што треба да заголица дјечију машту и подстакне га на размишљање. Дјетињство је незаборавни, безбрижни дио одрастања сваког појединца, па тако и наша пјесникиња то дочарава у својим стиховима. Код ње чак и играчке оживе и проговоре, играју се са дјецом као и дјеца са њима.

Писати једноставно, а да то буде умјетност није баш лако. Поезија за дјецу не иде далеко од дјетињства, од њихове унутрашње тежње да спознају себе и свијет око себе. Не иде далеко од завичаја, јер је то младом човјеку блиско.

Она нам „ЧАРОБНИМ ЛЕТОМ КРОЗ ЦЕО СВЕТ“ даје „ПРЕГРШТ ДЕЧИЈИХ БИСЕРА“  на „МАСЛАЧКУ ДЕТИЊСТВА“.

Присутне је поздравио домаћин вечери директор ЈУ „Народне библиотеке Берковићи“ господин Раденко Којовић казавши да: „Добар изданак расте из доброг корјена, а са изданка вечерас уживајмо у плодовима“.

О поезији наше пјесникиње говорила је и проф.српског језика и књижевности Наташа Абрамовић. Одабране стихове говорили су: Слађана Ђурица, Милена Којовић и Марија Којовић-ученице средње школе као и ученици основне школе: Катарина Хербез, Василије Шукић, Лара Грк и Милоје Илић.

На самом крају вечери обратила се и сама пјесникиња, чије је излагање пропраћено бројим аплаузима. Овом се прилиокм захваљујемо пјесникињи Радмили Караћ што је била наш гост и надамо се да ћемо имати прилику да је опет угостимо. Вече је протекло у пријатној атмосфери.