Vakcinacija se savetuje svim uzgajivačima svinja: trebalo bi stalno da nose zaštitnu masku i odelo da ne bi viruse gripa preneli na životinju.

Ako svinje obole biće smeštene sedam dana u karantin dok ne ozdrave. Jer pogođene životinje imaju blage simptome koji brzo prolaze.

Postoji i minimalni rizik da oboli živina od virusa ovog gripa, a samo retki slučajevi smrti ćuraka zabeleženi su u Kanadi i Čileu.

Što se tiče zoonoza koje životinje prenose na čoveka, u razvijenim, tehnološki i medicinski naprednim društvima, stanovništvo retko od njih oboleva.

Najčešće su to crevne infekcije i gljivice, koji se prenose pri direktnom kontaktu sa obolelom životinjom. Postoji i posredno zaražavanje, kada su zemlja, ili namirnice, voda, oprema, inficirane virusima, izazivačima životinjskih bolesti.

U gradskoj sredini najzastupljenija je zoonoza izazvana bakterijom campylobacter jejuni. Ispoljava se prolivom, temperaturom, bolovima u trbuhu. Ovom bakterijom čovek se može zaraziti preko vode, izmeta ili nepasterizovanog mleka.

Redovna vakcinacija pasa i mačaka uveliko je smanjila učestalost pojave besnila među životinjama i ljudima.

Besnilo je, inače, vrlo ozbiljna bolest izazvana virusom koji u ljudski organizam ulazi preko ugriza ili rane zaražne pljuvačkom inficirane životinje.

Zimi nam preti trihineloza, koja se karakteriše povišenom telesnom temperaturom, tegobama u stomaku, bolovima u mišićima, otokom lica, a naročito očnih kapaka.

Trihinelom se čovek zarazi kada pojede nedovoljno kuvano ili pečeno meso ili konzumira proizvode od mesa životinja zaraženih larvama koji su sušeni na dimu.

(MONDO)