- Ne radi metalska, tekstilna, prehrambena industrija... Nije moguće da se može samo od kamena? - čudio se jedan stranac.

A baš je tako. Bilećani se bave njegovim vađenjem, obradom i prodajom. Ne traže ga samo kupci iz RS, već i iz Federacije BiH, Crne Gore, Srbije, Hrvatske... Poznati bilećki kamen stigao je i do Italije, Nemačke... Popločavaju staze, oblažu zidove kuća. Popločana su tim kamenom sva značajna mesta u bivšoj SFRJ, da ne pričamo koji spomenici.

- Eno ga u brdima, od toga živi narod sada. Vadi ga iz ljutog grunta hercegovačkog. Otimaju se nedobru, klešući ljutac žuljavim rukama - veli Šćepan Aleksić, dugogodišnji hroničar Bileće.

Jedan Dubrovčanin, kada je video kako ga i čime jedan naš čovek vadi i obrađuje, zaključio je: "majstor" nije gazda, već socijalni slučaj. Kažu da bi rado promenili zanimanje, ali alternative nema. Oko kamena se radi i kad od njega boli. I ljudi su baš kao kamen. Stameni i ne daju se.

- Vade, obrađuju na mašinama, klešu ručno i ugrađuju. I žive od kamena - dodaje Čedomir - Zeno Popović.

- Od nečega se mora jedostavno živeti. Nemamo mnogo izbora - ističe Vaso Milićević, koji se već sedamnaest godina muči i dovija kako da zaradi koju marku.

Ruke su mu grube od kopanja kamena, ali su došla teška vremena, kada se samo od kamena može preživeti.

- Posao je strašno težak i naporan. Radi se celi dan, od jutra do uveče. Nema pauze. Radi se za neku malu dnevnicu - priča Vaso, dok reže ljutac i iz kamena izbija novac.

Miljan Alekić, novoizabrani načelnik bilećke opštine, gde je broj nezaposlenih odavno premašio 3.000, tvrdi da ima ideju kako poboljšati tešku ekonomsku situaciju u kraju na čijem je čelu, ali ne i obećanje kada će se taj boljitak osetiti.

Večernje Novosti