Umetnika koji u svojim radovima koristi tehniku bakropisa, akvatinte i crteža odlikuje i nekoliko simbola: krug, krst, točak i plug. Sve sama simbolika iz podneblja iz kojeg potiče autor. Možda se tim simbolima može još jedino dodati Sunce i kamen. Ali u simbolici točka je i krug i samo Sunce. Pomenuli smo već plug, koji uz sebe ima jaram i teljige.

Sunce kao simbolika označava raj. Možda Hercegovci celu istoriju doživljavaju kao jaram i teljige, a zna se gde se ulazi pod tom opremom. Solarni točak – krst uvek je simbol dobrote i sreće, simbol promene. Kod Antunovića, osećam, te likovne sreće i promene biće na pretek.

Krst je središte sveta i tačka u kojoj opšte nebo i zemlja. Hercegovina kao točak koga može samo Sunce da pokrene, da se iskobelja iz teškog kamenjara.

 Petrolejke i stare hercegovačke peći na drva koji imaju sulundare što spajaju zemlju sa nebom. (Darovao mi je slikar jednu lampu – čini mi se da od tada bolje osvetljava moju kuću i okolinu.)

Krug ili točak je princip samostalnosti, večnosti, bez početka i kraja. Uveliko ukida vreme i prostor. Ukršta i ženski i muški princip.On predstavlja ciklično savršenstvo i ponavljanje. Krug je oličenje samog Boga, s tim što donja površina       predstavlja kovčeg i donje vode, a gornja voda dugu. Ovo s vodom nije slučajno, jer u Hercegovini nema vode. Ispucala je zemlja kao i ljudska usta.

Antunovićev krug sa kvadratom u središtu prikazuje sjedinjenje  neba i zemlje, jina i janga, i po analogiji, savršenog čoveka. Risto Antunović u svojim slikama i crtežima je zreo umetnik koji ima dosta od tog savršenstva. On je rafinisani i zreo stvaralac, čarobnjak iz Hercegovine - čovek raskošne ruke. 

                                                               Radoslav Bratić

U eri nanovijih savremenih visokorazvijenih tehnologija i masmedijske kulture sa svim

prednostima  i posledicama razvoja i odjeka u oblasti umetnosti likovnog stvaralaštva,

Risto Antunović doživljajem toga istovremenog sveta nastoji da ostvari i zadrzži kompaktan, duboko ličan i duhovno objedinjen prostor svog grafičkog ciklusa.

 Trideset radova imenovanih “DABARPOLJE” u Galeriji “ULUS” potvrdjuje kretanje ogromne snage koju poseduju dela Antunovićevih  grafičkih ciklusa. Izvan u širem smislu uobičajenih tokova i u postmodernističkim okvirima ova izložba je sinteza kreativnih dostignuća u tehnici

ciju moć autor naglašava, koristi mogućnosti i razvija njena svojstva. Pred nama zato nisu

samo pasivne forme, vec predmeti sa svim  predodredjenostima dominirajući u

Antunovićevom delu.

U pravcu sveta realne stvarnosti i u funkciji željenog umetničkog iskaza i lepote i najviših

kvaliteta ukupnog grafičkog dela Riste Antunovića, tokom jedne izuzetno bogate, kontinuirane

i trajne umetničke aktivnosti, on je sledio isključivo lične puteve sveautorske osobenosti i

jasne prepoznatljivosti. U svetu unifikatnosti i trecemilenijumskih tehnoloških moći  ovo je

izložba pred kojom treba da se poklonimo.

Jasminka Plavšic Djerković

... Na granici moguceg, kroz vestinu i lakocu Resenja, kako obuzdati forme neobuzdanih, rasvetliti tminu?

    Okupio je nespoivo, uozbiljio nestalnost... i umirio buntovno.

Vladeta Stojic

Prvo što uočavamo na njegovim radovima je sugerisano kretanje. Dinamika nastaje igrom oblika i sukoba svetlo-tamnih površina. Tamne površine postiže gusto zbijenim snopovima linija ili dužim ecovanjem ploča. Antunovićeva grafika je novi svet koji ima sopstvene zakone i funkcioniše vlastitim životom. On ostvaruje dodir sa unutrašnjim delovanjem sopstvenog bića i gradi potpuno novu, a ne reproduktivnu grafiku. Opredeljen za tradicionalne medije kakav je bakropis i akvatinta, ovaj umetnik opravdava klasične tehnike u vremenu proširenih medija. Antunović je otporan na aktuelne i kratkotrajne likovne tokove. On je svim bićem predan grafici. Atmosfera njegovih grafika isijava i objašnjava sve ono rečima neobjašnjeno. Celokupna likovna orkestracija govori o njegovom prepoznatljivom likovnom izrazu.

IVAN MILUNOVIĆ, jul 2009.

 Zemlja posna, vrela, rascvjetala tek raskošnom sušom, tvrda - a Bog previsoko! I kao takva, varljiva rodna gruda omeđila je sasvim rane radove Rista Antunovića, u težačkom traganju za sopstvenim rukopisom i nasušno svedenom simbolikom. Tri decenije već, pratim tu dodijeljenu direrovsku muku i monašku predanost nad podatnom metalnom pločom, u kojoj posvećena ruka smjerno kroti počesto nestašnu pisaljku od tanane igle, ispod koje se rađa i tajanstven duhovni vez, te u tragovima ostaje i pretekla toplina izdašnog sunca zarobljena u blagorodnim tonovima terakote.

 Stoga grafički motivi Rista Antunovića i zrače moćnim i svrevremenim porukama. Ne samo kao likovni, no i filozofski plastično inotnirani znaci za višeslojna iščitavanja. Uostalom, i po Hermesu; »Bog je, takođe, krug čije je središte svugdje, a obim nigdje«!

Minja Bojanić

RISTO M. ANTUNOVIC,rodjen je 1952.godine u Berkovicima (Hercegovina).

Akademiju likovnih umetnosti (odsek grafike) zavrsio 1978.godine u Sarajevu.

Godine 1980.zavrsio postdiplomski studij grafike na Akademiji likovnih umetnosti u

Ljubljani. Clan Saveza likovnih umetnika Jugoslavije od 1979,a od 1980. do 1988.

samostalni umetnik.Godine1987. boravi u ateljeu Cite Internazionale des Artes u

Parizu kao stipendista fonda “Mose Pijade”.1992.clan Udruzenja likovnih umetnika

Srbije.Imao 23 samostalne i oko 150 kolektivnih izlozbi u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik vise nagrada iz oblasti grafike i crteza.

Zivi i radi u Beogradu.