Традиција – преношење,предање ( обичаја, вјеровања, знања, легенди, са генерације на генерацију, са кољена на кољено )

            Па није нико толико луд и блесав да лаже дјетету ко му је дјед...гдје је

            рођен...коју је славу славио...са ким се кумио...од кога женио.

Нисмо од јуче...

Памћење надилази материјалне доказе!

Зашто?

Па просто!

Куће и фамилије су нам сатирали, цркве палили, звона са њих односили а гробља рушили.

И ето, материјалног неста.

Мало,мало па ето нових „цивилизатора“ , хоће да нас сатру у име нечег новог.

Не могу, јер срушено и разрушено сели се у памћење. Памћење, ако ти нећеш нико ти не може узети. А ако хоћеш настају проблеми, враћа ти се у сну, ти хоћеш да те не интересује...

А шта са сном?

Сви имамо очеве, а они своје очеве, имају очеви очева...

Знати, то јесте нагон из дубине душе, пробија интересовање за сродницима. Па ни наука не оспорава крвно сродство. Докле оно сеже – тамо гдје нема материјалних доказа постоји памћење. А неко је и то забиљежио. Биљежио је ко је предак, одакле је дошао, коју је славу славио, са ким се кумио...?

На том знању и искуству направљени су породични сабори. На страну то што су за неке исти постали мјесто и вријеме гдје би се јело и пило. У суштини сабори су очување породичне традиције и породичних веза.

Као такви они су контра–пункт данашњем времену у коме се интересовање изједначило само са интересом а значење са показатељима видљивог престижа. А потом, потомци без морала стиде се очева који су поштовали божији закон.

Сродници се заборављају.

Оно што није забиљежено, није ни постојало.

ЈУ „Народна бибилотека Берковићи“  покушава сачувати забиљежено. Зато вас молимо да све забиљежено о поријеклу породица – „ПОРОДИЧНА СТАБЛА“ доставите у просторије библиотеке, сваким радним даном. 

Након умножавања достављени материјал биће вам враћен и ни у какву другу сврху неће бити злоупотребљен.