Према неким ранијим истраживањима подручје Берковића се сврстава у ред најсунчанијих крајева у Европи. Истраживања показују да у Берковићима годишња сума инсолације износи од 2.500 до 3.166 часова. Та природна погодност би се могла искористити за производњу електричне енергије. Такође би се у исте сврхе могла искористити и снага вјетра. По основу истраживањa Института za мултидисиплинарна истраживања при Универзитету у Београду, утврђено је да у насељу Хргд и Трусина постоји могућност за искориштавње вјетра за производњу електирчне енергије кроз изградњу вјетропaркова. Истраживања су показала да се на подручју Хргуда може изградити вјетропарк инсталисане снаге од 129 МW, док се на подручју Доње Трусне може изградити вјетропарк инсталисане снаге од 63 МW. Изградњом мале хидроелектране До, инсталисане снаге од 2 МW, искориштени су хидро потенцијали са којима је располагала општина Берковићи.
Везано за природне ресурсе веома битно је напоменути значај обрадивих површина. Површина Дабарског поља од 50 км² и надморска висина од 470-550 м погодују производњи житарица и крмног биља, а и засади воћа су давали добре резултате. Велики проблем је што је већи дио овог поља у периоду касне јесени и почетка прољећа покривен водом, док је остатак погодан за обраду током читаве године. Овај проблем превазилази ресурсе и могућности општине Берковићи. Домаћинства се углавном баве пољопривредом и узгојем поврћа.
На изворишту Брегава и Прибиту су извршена бактериолошка, радиолошка и хемијска испитивања. Резултати ових анализа показују да је вода изврсног квалитета, А категорије.
Локалитет Калине, гдје се налази лежиште опекарске глине, има добар положај у смислу комуникација. Опекарску глину чине седиментне творевине настале распадањем околних стијена, а заузимају простор од 20км² од чега је детаљним геолошким истраживањима обухваћено само 30 ха. Постоје два основна типа глине: тамножута, пјесковита и тамносива лапоровита. Лежиште располаже са свим потребним елементима за експлоатацију корисне супстанце-методом површинског копа брдско-долинског типа. Квалитет глине је такав да се може користити за производњу керамичких производа. По класификационим показатељима ово лежиште припада другој групи лежишта цигларских глина. Урађен је елаборат налазишта.
Још један од недовољно искориштених природних ресурса општине Берковићи је грађевински камен. Постоје четри испитана налазишта за кориштење грађевинског камена, три концесионе дозволе (два налазишта се налазе у експлоатацији), док је за четврто налазиште поднешен захтјев за добијње концесионе дозволе. Такође, у општини Берковићи постоји и безброј налазишта гдје би се могао производити шљунак и креч.
До избијања рата у руднику Дабрица вршена је експлоатација квалитетне руде боксита. Површински и јамски коп обилују залихама око 1.000.000 т. Урађени су елаборати. Руда је доброг квалитета и у себи садржи 50 до 56% алуминијума и 0,5 до 4% силицијума.
Општина Берковићи има значајан туристички потенцијал који се огледа у очуваној животној средини, богатом историјско–културним насљеђем, руралном, ловном и авантуристичком туризму. Терени су погодни за параглајдинг, планинарење (могућност изградње feratа), екстремне спортове, бициклизам (првенстено брдски), а бројна перната и друга ситна и крупна дивљач је предуслов за развој ловног туризма.
Традиционална јела као што су сир из мијеха и могућност производње здраве хране у малим сеоским домаћинствима погодују развоју сеоског туризма.
Стари град Коштун (грч. Костран и лат. Кострум – логор) из раног средњег вијека, зидан од врло крупног камења, проглашен је националним спомеником БиХ 2004. године. Такође, постоји и велики број некропола стећака у Подкому, Хатељима и Дабрици. Практично свако село има некрополу стећака. Некропола стећака у Доњој Битуњи (Поткук ) налази се на листи Свјетске баштине UNESCO-a. Некропола стећака Радовац у Поткому проглашена је од стране Владе Републике Српске за културно добро од великог значаја.
Туристима могу бити интересантне многе пећине и крашке јаме, али многи од тих природних облика нису довољно испитани или уопште нису истраживани. У селу Потком налази се пећина Ратковача која је дјелимично испитана од стране мјештана. Поред пећине се налази атрактиван водопад (активан у зимском периоду) висок око 150 м који се у условима оштријих зима претвара у фасцинатну ледену фигуру.
Узвишење Стражевица је вјештачки створена хумка на планинском врху који се издиже на висини од око 1.050 м изнад Дабарског поља. По предању ту је затрпана црква у којој се налази злато. Исто предање каже да су сви покушаји откопавања били безуспјешни и да би се сваком ко је тај посао радио десила нека несрећа у породици. Сваке године се у љето одржава црквени обред у новосаграђеној капелици поред узвишења. Као природни феномен испод хумке, на удаљености од 50 метара, налази се извор питке воде који никада не пресушује.
У селу Потком постоје остаци цркве Светог Илије која потиче из XIV или XV вијека. Ктитори ове цркве су били плећмићка породица Пићевић. Занимљив је начин на који је црквиште откривено. Постоји свједочење мјештанa, који су у сну имали виђење свештеника како им говори да је некад у њиховом селу била црква и да се са поменуте гомиле не узима камен за куће, већ да то открију и ограде и да ће им престати неприлике које су то тада имали у селу. Убрзо су се окупили и заједно су већ при првој акцији наишли на зид старе цркве и у њој каменом плочом покревину гробницу. Од тада на Огњену Марију отац Симеон је установио службу.