Предсједник Одбора господин Раденко Којовић поздравио је све присутне и захвалио се др Ковачу што је издвојио мало слободног времена и дошао код нас да промовише свој роман. Своје излагање о роману Којовић је почео цитатом „ Ви сте народ завадили и затровали вашом безбожничком идеологијом, ко зна на шта ће то изаћи?“ А изашло је у сукоб ми или они: монархисти – комунисти. Како је безбожништво владало овим народом, најбоље је описао монах из Раковице. ...

Људи су одвајкада тежили бољем и праведнијем поретку, који био био лакши за све. Но, комунисти траже друштво у коме ће сви радити, по могућностима а добијати колико им треба. Новица Краљевић вели: „ Лијепа визија, нема шта, једино што је немогућа.“ Ово је најбоља и најједноставнија критика комунистичке идеологије. Истакнуто је да је роман пун историографских података, али и роман који демистификује-разоткрива слабости и врлине српског народа. У роману се преплиће вријеме, гдје су се људи цијенили по знању и врлини а не по нацији и вјери, прилажу се документа о играма великих сила са нама малима.- истакао је господин Којовић.

Никола Баћевић-проф. је кроз своје дуже излагање између осталог навео да у настајању књижевног дјела писац обично креће од измипљеног легендарног догађаја или од стварног, онога који се десио. У овом случају је истинити догађај се надограђује пишчевом маштом, нешто се додаје, нешто се одузима, али прича остаје истинита. Пишчева умјетничка истина, истинитија је од саме истине. Осим тога свако дјело је везано за одређено мјесто и одређено историјско вријеме. У роману „Писмо папи“ др Драган ковач говори о истинитим догађајима и догађајима преломљеним кроз пишчев дух. Читава радња смјештена је у тридесет три главе и поглавља, која се међусобно повезује. Личности су стварне, аутор им није мијењао ни имена. Радња углавном тече хронолошки, тек понегдје се у причи Ковач враћа у непосредну прошлост а потом опет у хронолошко причање.  Аутор улази у психу личности и тумачи мрђњу која је кулминирала до тих размјера да лијека нема. Пропагатори накарадне политике су људи без моралних квалитета. Нажалост, међу њима се нађе и по који интелектуалац, као што је Спасоје Спаић и његова жена Мина. Свако рационално размишљање, сваки хуман гест унапријед је осуђен од стране такозваних револуционарних снага, који ће овај свијет, тобож, учинити праведнијим и љепшим.

Послије проф. Баћевића присутнима се обратио и сам аутор, који је прије свега рекао да му је велико задовољство да свој роман промовише и у Берковићима. Аутор је причао о настајању свога романа, шта је то што га је повукло да напише овај роман и како, односно када, је уопште и почео  да пише. Након ауторовог излагања, присутни су имали прилику да послушају рецитацију пјесме, која је посвећена погибији брата др Ковача, а одмах послије ње и радио драму, која говори о противријечностима рата и ратних дешавања.