„ ...Лаж, неправда, лудост и немилост онемогућавају ријеч човјечију, те она постане немоћнија од дјетета...“

Вјерујем, цјењени суде

да добро познајеш људе

ви барем имате посла

јер ћуд је ћуд, а усд је суд.

Вјерујем, цијењена главо

да си и учио право

да сваком судиш поштено

јер част је част, а власт је власт.

И све по закону

за то сам први

не би било ове крви

да је било све по закону.

Власт је власт, и ја то поштујем

ту су палиграфи па заграби

нек исто је и ђаволу и ђакону

па нек се зна.

.

.

.

ПРЕКАРДАШИЛО.

Ред је ред, полако комшије

не може само да се уђе

да се руши туђе

лијепо сам им рекао.

.

.

.

Људи смо, цијењени суде

па нека буде шта буде

жао ми марама црних

ал` плач је плач, а мач је мач.

.

.

.

Ред је ред

све ја то поштујем

јер више био би убица

него птица које одлећу

ка северу.  

А судови и судије не постоје од јуче.

Суди се од када има свијета и вијека.

Од подјеле власти на законодавну, извршну и судску, судство је  „независно“. Чини ми се да баш није тако, газе се и божија и људска правила.

Дана, 08.07.2016.године Суд БиХ, Одјељење за ратне злочине за догађања у Херцеговини додјељује драконске казне Дука Мирославу 12 година, Илићу 5 година и Вујовићу 6 година.

Дана, 15.07.2016.године у Пребиловцима у просторијама Народне библиотеке „Свете Стане Арнаут“ свједока и жртве злочина, какав у Европи не постоји, одржано је пјесничко вече.

Био сам присутан у Пребиловцима.

Не знам по који пут...? Знам то да је мјесто само по себи историја. Мјесто гдје је сваки човјек историја, мјесто гдје је сваки камен историја, мјесто гдје је свако дрво историја, некога је сакрило а некога није.

Пребиловци су мјесто гдје свака ријеч постаје сувишна, мјесто гдје се све сабире у једну једину ријеч и питање: ЗАШТО?

Тога дана десио се и масакар у Ници.

Зашто? - Први пут 1941.године.  Зашто други пут 1992.године?

Зашто? – требао би да слиједи одговор за то...

А није тако.

Прво зашто рађа поново зашто...ЗАШТО...?

А, ЗАТО се наслућује.

Зашто злочинце над српским народом рука правде споро стиже или не стиже никако.

Зашто је неуморном „ударнику“ са јаме у Шурмнацима Ивици Јовановићу – Црном, сужено тек средином шездесетих година...а до тада је лагодно и у миру живио на Палићу код породице Дулић...?

Зашто хоџа Брезић, један од организатора јунског покоља у Берковићима и директан учесник у њему, послије Другог свјетског рата своју службу Алаху, наставља и завршава у Тузли? Без овоземањских одговорности као мисионар вјере.  

Зашто Ислам Пјевић, убица најмлађе жртве у Берковићима, послијератни живот наставља и скончава као високи комунистички функционер?

Зашто поглавник са најближим сарадницима ( па нису Јасеновац, Градишка и Јадовно са неба пали ) умиру природном смрћу?

Зашто вођа казнене експедиције са Козаре постаје генерални секретар УН-а?

Зашто су јаме забетониране а сјећање кажњиво?

ЗАШТО...ЗАШТО?

Како некада, тако и сада.

Зашто за одсјечене српске главе на Озрену, нико није одговарао? – или су Срби предвиђени за одстрјел?

Некима је учешће у тим злочинима било награда.

Зашто за 20 000 протјераних из долине Неретве, нико не сноси одговорност?

Зашто за оне који су остали и вјеровали „суживоту“ , а на крају завршили у херцеговачким јамама Горанци...нико није одговарао?

Сруши ли се Саборни храм у Мостару сам од себе, шта би са спомен костурницом у Пребиловцима?

Зашто за више од три и по хиљаде побијених, махом цивила, у рејону Братунца и Сребренице, алахов ратник доби једну годину затвора?

Зашто су суђења злочинцима над Србима све само НЕ обична суђења? ( суђење Орићу)

На другој страни, за неутврђени број жртава, који се из дана у дан повећава ( а не каже се на који начин су страдали у борбама, пробоју, међусобним сукобима, гдје и када Србима Међународни суд у Хагу, суд у Београду и Сарајеву, додјељује више од 1200 година робије).

Зашто су, како и којим средствима финансиране на сваком суђењу Србима, од Хага, Београда, Сарајева, присутне мајке Сребренице? – Која је сврха?

Зашто у Београду на суђењима српским официрима и војницима зачин дају „мајке у црном“, а послије одрађеног задатка заврше на неком од београдских сплавова?

Ни једне, ни друге не видјех у Пребиловцима, а нити чух да су биле у Братунцу.

Срби јесу наиван народ, лакомислен, поводљив, али не и глуп. Памте, али и праштају.

Историјско искуство и памћење, нису дозволили да се 90-их година са њима пуне јаме ( а на мосту, близу једне од јама исписано је спрејом : „Вадите ове, да бацамо нове“), да их као јањце воде на кланце, затиру села и породице.

Упоредна логика, висина изречених казни, број жртава, заборављени злочини ( суд и тужилаштво реће „непроцесуирани“ случајеви) све говоре. Суд каже да је у логору у Билећи подлегао један затвореник, а све мистериозно и неразјашњено.

Деведесетих година постојала је логика ситуације. Стари римљани рекоше: „ Када се барјак рата развије, разум се у тубу савије“.

Ви по закону!

Људи смо цјењени суде.

Прогон или спашавање! Ви кажете прогон цивилног становништва, а може бити и спашавање. Пресуда изречена за прогон, нисте о свему размислили.

Међу збринутим по вама, насилно депортовани прогнани, је и носилац једног од највећих Павелићевих одликовања, сребрена колајна краља Звонимира ( Рамо Хабота).

Па није га ваљда Павелић одликовао за резултате на пољу спорта и културе!

Њему и осталим, збринутим, на исгурно мјесто, а по вама у логору, чекајући да се изјасни гдје ће се склонити док се ситуација смири, није ни длака са главе фалила. И док су се двоумили гдје ће ( а свезане заставе одредиле су им пут ) ја сам уживао благодети демократије младе хрватске државе. Безвизним режимом путовао сам од Метковића преко Сплита, до Загреба, а они куда ће већ својој браћи...па потом сви у Дретељ,е тамо друга прича, глад, батине, малтретирања.

ДА ЛИ ЈЕ И ЗА ТО ДУКА КРИВ?

У вашу правду се „часни суде“ не може вјеровати. Не судите поштено, заборавили сте на част. Власт и привилиегије вас оковаше.

Шта је иза свега? Знам да најбољи синови српског народа у мистериозним оклностима нестају, из тамница се враћају у мртвачким сандуцима, а већина добија драконске казне. Наставља се уништавање, бомбардовање и протјеривање српског народа. А послије некима проради савјест...

Грешка!

Па признање грешке невине не диже из гроба. Оно користи колико и слијепо цријево човјеку.

Слутим да су за свјетске моћнике Срби, као православни народ „ вишак“ на простору западно од Дрине. Процес се наставља...

П.С.

Благодети младе хрватске демократије уживао сам у кошуљи на чијем десном рукаву је био пришивен амблем Њемачке.

Текст: Раденко Којовић.