Професор Ратомир, говорећи о Анжеликиној поезији осврнуо се на поезију Десанке Максимовић, рекавши да је њено срце велико попут Десанкиног, потврдивши то кроз стихове:

Да има у мени цела једна плима

Речи неречених,

Да бих срце могла поклањати свима,

И да опет много остане га мени.

Професор Ћук је имао само ријечи хвале за нашу пјесникињу, говорећи како она све ради са пуним срцем, па је и њено стваралаштво темељ тог емотивног набоја, који се налази у свему.

Колики је емотивни набој у Анжеликиним пјесмама везаним за домовину-говорио је професор Миленко Којовић. Он је истакао да Анжелика воли сваког херцеговца, без обзира да ли је он из Берковића, Љубиња, Мостара, Требиња, Билеће, Невесиња....О томе свједочи и њена пјесма „Моја Херцеговина“. Такође се осврнуо на структуру збирке, са посебним нагласком на први дио збирке, гдје доминира мит о Косову и вјечити закони Творца.

„Ово је почетак истине наше поетесе која, ако неће због истине бити међу људима, звјерима оставља натпис: Косово је српско увијек и довијека! Даккле, истакнут је један доминантан мотив Косово, а други открива мисао: у Бога ми је нада, те позив Србину да се освјести . Топли бљесак нетакнуте тишине и молитвеног труда поетеса види на Светој Гори, па је као дуга бијела зима обавија мисао о њој, њежној божанској љепоти, неопјеваној и непревазиђеној доброти...“– истакао је професор Драго Кундачина.

Присутнима се на крају обратила и сама пјесникиња говорећи своје стихове, свима се од срца захваливши на топлој добродошлици.

Програм су употпунили  чланови рецитаторске и музичке секције Берковићи, који нам програм уљепшавају и увесељвају на сваком културном догађају.

Промоцију су организовали СПКД „Просвјета“ ОО Берковићи и ЈУ „Народна библиотека Берковићи“.