Народна скупштина Републике Српске 31. октобра 1992. године доноси Закон о образовању Српске општине Столац, чиме Берковићи обнављају статус  општине који су имали у Југославији до 1955. године, када постају мјесна заједница Општине Столац. Народна скупштина Републике Српске 11. јуна 1996. године доноси Закон о измјенама и допунама Закона територијалној организацији и локалној самоупарави Републике Српске, којим дотадашња „Српска општина Столац“ мијења назив у „Општина Берковићи“. Иако је Општина Берковићи званично формирана  доношењем Закона о образовању Српске општине Столац, Општина у стварности постоји од 8. априла 1992. године када Скупштина општине српског народа Столац доноси одлуку о оснивању Српске општине Столац. На сједници се доноси и Одлука о формирању Кризног штаба. За предсједника Кризног штаба именује се Милан Михић који ће остати упамћен као „глас разума“ у условима ратних дешавања. На сједници одржаној 6.  јула 1992. године изабран је први предсједник општине - Боривоје Муратовић. На сједници је изабран и предсједник Извршног одбора – Милутин Ђонлага и секретар Скупштине општине – Илија Шетка. Први Статут општине, Пословник о раду Скупштине општине и Буџет, Берковићи добијају 21. септембра 1992. године. На сједници Скупштине општине одржаној 30. јуна 1997 године за в.д. предсједника општине именује се Ранко Лучић Бели, након што су у међувремену функцију Предсјеника општине обављали Љубо Миливојевић и Славољуб Баћевић. Након спроведених првих локалних избора у организацији ОЕБС-а, на сједници Скупштине општине Берковићи, одржаној 1. новембра 1997.године за Предсједника општине изабран је Ранко Лучић, за предсједника Извршеног одбора изабран је Радован Милидраговић и за Секретара СО Берковићи изабран је Илија Шетка. Ранко Лучић остаје на челу Општине Берковићи до 2012. године ( од 2000.г одине у функцији Начелника општине ), када га мијења актуелни начелник Ненад Абрамовић. Функцију Предсједника Скупштине општине, од 2000. године, када је измјенама законске регулативе уведена, обаваљали су Велиборка Шукић, Миленко Којовић, Боро Самарџић и Стефан Муратовић.

Долазком Ранка Лучића – Белог на чело Општине, започиње и динамичан развој Берковића, а који се наставља под руководством Ненада Абрамовића. Може се слободно рећи да су Берковићи, као општина, настали скоро „са ледине“. Након завршетка рата, у Берковићима није било ни зграде општине, ни било какве урбане инфраструктуре. Избјегло и расељено становништво је било без адекватног смјештаја, школе су биле разрушене, путеви изоловани и често неупотребљиви. Било је подручја која уопште нису била повезана путевима са остатком општине. Берковићи су били само скуп неколико кућа на путу Билећа–Столац. Тамо гдје се данас налази језгро општине Берковићи, прије је била обична ледина. Постојало је врло мало кућа, неколико монтажних барака и то је било све. Снабдијевање струјом је било једва довољно за сијалицу по домаћинству, практично није било мреже водоснабдијевања.

Био је велики изазов рјешавати све ове проблеме. Уложена је огромна енергија и урађено је много. Мало мјесто, готово село, је почело да поприма обрисе малог града. Инфраструктура је значајно унапријеђена, много објеката изграђено, неке привредне активности су  започете, а неке су  у изгледу  да заживе. Берковићи су мјесто у ком се су промјене и развој дешавали много брже и динамичније него што је то био случај у већини крајева Републике Српске и Босне и Херцеговине.

На мјесту некадашњег воћњака у Видуши, формира се највеће општинско стамбено насеље, чију структуру у великом проценту, чине расељена лица из западне Херцеговине, која су  почетком ратних дешавања избјегла у општину Берковићи и уз помоћ Општине Берковићи и Владе Републике Српске саградили продичне куће.

У насељу Видуша налазе се и објекти Општинске управе и Полицијске станице, који су резултати првих послератних пројеката, чиме су рјешени проблеми смјештаја локалне администрације и  полиције.

Захваљујући донацији Данске владе, донацијама других донатора и властитим средствима Општине Берковићи изграђен је систем водоснабдијевања. Најприје се рјешава водоснабдијевање центра општине и насеља која се налазе на ободу Дабарског поља, а потом и удаљених насеља као што су:  Доња Трусина, Битуња, Љубљеница, Дабрица и Жегуља. Данас, преко 90% домаћинстава у општини Берковићи има приступ контролисаној води из система водосабдијевања. Берковићи 2005. године  добијају  ЈП Водовод  д.о.о. Берковићи, надлежно за снабдијевање потрошача хигијенски исправном водом. Након десетогодишњег постанарства, ЈП Водовод д.о.о. Берковићи, 2015. године, добија властите просторије. На уступљеном објекту у изградњи и захваљујући средствима Општине Берковићи дограђена је Управна зграда Водовода.  ЈП Водовод д.о.о. Берковићи поред снабдијевање потрошача хигијенски исправном водом, надлежно је и за прикупљање и одвоз комуналног отпада. Набавком комуналне опреме 2016. године ( намјенско возило за одвоз комуналне отпада и контејнери ), заначајно је унапријеђен систем управљања комуналним отпадом у општини Берковићи, будући да су до тада становници урбаног дијела Берковића, комунални отпад сакупљали у пластичне кесе и два пута седмично износили на одрђена мјеста, гдје се на примитиван начин сакупљао и ненамјенским возилом одвозио на депонију.

Захваљујући проактивности Општинске управе у обазбјеђивању екстерних средстава обезбјеђује се и уредно сабдијевање електричном енергијом.  Реконструкцијом дијела, у рату девастираног далековода  Јабланица – Никшић, Берковићи добијају квалитетно снабдијавање електричном енергијом 35 киловатним далеководом из Билеће. Санирају се и реконструишу 10 киловатни далеководи према приградским и сеоским насељима. Средствима ЗП Електрохерцеговина а.д. Требиње, пословница овог дистрибутивног предузећа у Берковићима 2019. године добија властите просторије.

У претходних 30 година постојања Општине Берковићи, значајна средства су уложена  у унапрјеђење квалитета локалне путне инфраструктуре. Данас, већина категорисаних путних праваца према насељима на ободу Дабарског поља је асфалтног коловоза. Проблем представљају локалне саобраћајнице према удаљеним насељеним мјестима као што су: Доња Трусина, Хргуд и Дабрица, чије рјешавање у многоме превазилази капацитете Општине Берковићи.

У пријератном периоду у Берковићима је радила амбуланта која је функционисала у оквиру Дома здравља Столац. Амбулантна је била смјештена, најприје у просторијама Матичног уреда, а потом у објекту старе школе.  Дом здравља Берковићи основан је 1994., а за првог директора именован је Др Миленко Муратовић.  Изненадна и прерана смрт Др Миленка Муратовића у 52-ој години живота, представљала је велики губитак, како за Дом здравља, тако и за комплетну локалну заједницу.  Након упокојења Др Миленка Муратовића, Дом здравља мијења назив у ЈЗУ Дом здравља „Др Миленко Муратовић“ Берковићи. Објекат Дома здравља реконструисан је најприје 2002. године када је и завршена и надоградња једног спрата, а потом и 2021. године када је објекат реконструисан у складу са енергетски ефикасним стандардима.

Oсновна школа у Берковићима непосредно пред ратна дешавања функционисала је у оквиру Основне школе „Рагиб Диздар“ Столац. Основна школа у Берковићима дјелује у образовном систему Републике Српске од 1992. године, а садашњи назив ОШ „Његош“ Берковићи добија 1993 године. По завршетку ратних дешавања, извршена је реконструкција централног објекта и појединих објеката подручних одјељења. Због констатног пада броја ученика, узрокованим негативним природним прираштајем, са којим се сусреће све до једна локална заједница у Републици Српској, број подручних одјељења се постепено смањивао. Данас се настава у Берковићима одвија у централном објекту и два подручна одјељења ( Блаца и Дабрица ).

Берковићи 2001. године добијају средњу економску школу, која је функционисала најприје као истурено одјељење ЈУ „Центар средњих школа Требиње“, а од 2007. Године у саставу  СШЦ „Светозар Ћоровић“ Љубиње. Настава се најприје одвијала  у просторијама ОШ „Његош“ Берковићи, а потом у просторијама дотадашњег подручног одјељења Хатељи. Велики допринос развоју средњег образовања у Берковићима дао је Владо Иванишевић, дугогодишњи руководилац Одјељења .

Скупштина општине Берковићи 2010. године доноси Одлуку о оснивању ЈУ Дјечији вртић „Света Новомученица Милица – Дете“ Берковићи. За првог директора именује се Љепосава Љањош која се и данас налази на челу ове установе. Дјечији вртић добија назив по трагично настрадалој, у Нато бомбардовању СРЈ,  дјевојчице Милице Ракић. Општина Берковићи је једна од ријетких, ако не и једина из категорије изразито неразвијених општина, која на својој територији има организовано предшколско  образовање.

У јулу 2002. године Скупштина општине Берковићи доноси Одлуку о оснивању ЈУ „Народна библиотека“ Берковићи, која званично почиње са радом 1. јануара 2003. године. За првог директора именована је Радмила Шиник.

На објекту ЈУ „Народна библиотека“ Берковићи у више наврата вршена је реконструкција, чиме је објекат добио: ситем загријавања, читаоницу, љетну читаоницу и коначно 2017. године својеврсни „Дом културе“ као адекватан простор за одржавање културних манифестација.

ЈУ „Народна библиотека“ Берковићи и СПКД „Просвјета“ ОО Берковићи који је основан 1992. године, представљају окосницу културних дешавања. Може се, слободно рећи, да су Берковићи, изузимајући Требиње, општина са највише културних дешавања у Херцеговини – изложбе, промоције књига, књижевне вечери, обиљежавање догађаја и значајних датума. Велики допринос развоју културног живота у Берковићима дао је дугогодишњи и актуелни директор ЈУ „Народна библиотека“ Берковићи и предсједник СПКД „Просвјета“ ОО Берковићи Раденко Којовић, који је 2018. године награђен „Повељом Општине Берковићи“ за изузетан допринос у развоју културе.

Берковићи 2008. године добијају спортску салу, као једини затворени спортски објекат, којим управља ЈУ „Берковићи спорт“. Осим за спортске активности сала се користи и за извођење наставе из физичког васпитања за ученике основне и средње школе. Објекат спортске сале реконструисан је 2021. године.

Карате клуб Берковићи био је први званични клуб основан у Берковићима. Оснивач и тренер клуба био је Бранко Шетка. Ипак, заштитни знак Берковића је Џудо клуб Берковићи, који је основан 2004.године. Иако, релативно млад клуб, резултати које су постигли такмичари овог клуба, сврстао их је у сам врх џудо спорта у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Вишеструки републички, државни, балкански прваци, на десетине европских, универзитетских, медитеранских медаља, само су неки од остварених резултата џудиста који су своје прве џудо кораке направили у Берковићима. Сестре Самарџић, Александра и Анђела, Јелена Бјелица, Марија Шукић, Гордана Илић, Игор Ђурица, Милан Добранић, само су нека од имена, успјешних такмира овог клуба.  Остварени успјеси Џудо клуба Берковићи резултат су великог ентузијазма оснивача и тренера клуба Јова Самарџића.

У Берковићима, данас, постоје и Кошаркашки клуб Берковићи и Филијала Футсал клуба Академац Требиње.

2000.године уз благослов и освештање  умировљеног епископа Антансија започела је изградња Храма Светог Кнеза Лазара и новомученика Српских, на мјесту на коме ја на Видовдан 1941. године, на свиреп начин, погубљен свештеник Војо Медан.  Храм  је 13. јула 2008. године на Сабор светих дванаест апостола – Павловдан, освјештао Његово преосвештенство епископ захумско херцеговачки и приморски Григорије. Још давне 1943. године служећи свету литургију  у цркви на Горици, тадашњи парох ахримандрит Симеон са вјерним народом договарао и предвидио потребу за иградњом једниственог Саборног храма за цијелу област Дабарског поља. Од 2009. године, Саборни храм и Општина Берковићи прослављају Видовдан као заједничку славу. Уз благослов Његовог преосвештенства епископа захумско херцеговачог и приморског  Григорија Општина Берковићи мијења Крсну славу, будући да је у претходном периоду прослављала Силазак Светог духа на апостоле – Тројчиндан.

Уз Храм је, према благослову Његовог преосвештенства епископа захумско херцеговачког и приморског Димитрија, 2018. годне започела је изградња парохијског дома са стамбеном етажом и канцеларијама који су били неопходни за црквену заједницу у Берковићима. Средствима Епархије ЗХиП, Општине Берковићи и прилозима вјерника, градња парохијског дома завршена је 2022. године. Његово преосвештенство епископ захумско херцеговачки и приморски  Димитрије, 3. јула 2022. године освјештао је новоизграђени парохијски дом.

Берковићи се могу похвалити да као мала и изразито неразвијена општина имају локалну радио станицу. Радио Берковићи као најмања радио станица у Републици Српској, са програмом је започела на Тројчиндан 2005. године. Радио Берковићи емитују свој програм од 14 до 16 часова, а у осталим сатима се реемитује програм Радија Републике Српске. За функционисање ове радио станице заслужан је један човјек – Радивоје Абрамовић, који је уједно уредник, новинар и техначар.  Радио Берковићи су опремљени захваљујући  средствима Владе Републике Српске и прикупљеном донацијом од стране Драгана Комара.

У Берковићима је регистровано 20-ак удружења грађана, која се баве питањима из различитих области. Једно од њих је Ватрогасно друштво Берковићи, са само једним професионално запосленим, командиром Момчилом Милићевићем. Иако сам, Момчило је надљудским напорима, често постизао боље резултате у области заштите и спашавања од пожара, него комплетне терторијалне ватрогасне јединице из већих општина. Великим ангажовањем и ентузијазмом Момчила Милићевића, значајно су унапрјеђени капацитети Ватроганог друштва Берковићи, који се огледају у опремању Друштва ( возила и друга ватрогасна опрема ).

Општина Берковићи је у претходних тридест година оправдала своје постојање. Формиране су све вежније институције, установе и организације. За виши ниво развоја, неопходна је и већа подршка виших нивоа власти, првенствено Валде Републике Српске.