Пребиловци и Лидице су два најстарадалнија мјеста у Европи. У Пребиловцима су страдали за Христа и Православље.

Силне војске су ратовале против немоћних, а зар је било немоћнијих од оних које су водили на Шурманачку јаму и остала стратишта? Водили су их они који нису слушали Бога, него људе чијим душама је владао Сатана.

„ Ко претрпи до краја спасиће се...“

Јер „ Господ тражи зидаре а не рушиоце...“

А ми као народ смо се окаменили. Окамењеност и незнање су зло. Они хтјели да заборавимо, а ми заборавили...

Христос је на страни страдалника, не на страни силника. Да је свијет створен по вољи бахатих и да је настао из безумља и случаја, човјек не би имао памћење. А, има га и зато – прошлост васкрсава.

Васкрсавају дјела оних који су објавили рат и небу и земљи, и зато гробља мученика постају мјеста ходочашћа.

Питања зашто и због чега? – Све говоре.

Један злочин, други злочин, трећи злочин...

Злочинци највише мрзе свједоке властитог злочина.

Трпљење страдалника је свједочанство злочина, оно се не да с`крити.

„ Вријеме свеце тамом не покрива

  Тако било тако и сад бива.“

Овом приликом захваљујемо се ауторима изложбе Предрагу Лозу и Драгославу Илићу, као и господину Миленку Јахури, посебно господину Зорану Мијановићу – виши кустос Музеја Херцеговина, на уступљеним експонатима.

Изложба је до сада приказана у Новом Саду, Београду, Бањалуци, Лондону, Требињу.  

Културно вече „ВЕЧЕ СЈЕЋАЊА“, за пострадале Пребиловчане, а поводом изложбе, биће одржано у наредној седмици.