Професор Ковачевић предаје на Филолошком факултету у Београду, Филозофском факултету у Источном Сарајеву и Филолошком-умјетничком факултету у Крагујевцу  и члан је Међународна академије хуманистичких и природних наука кнеза Шћербатова. До сада је објавио 25 књига и 16 уџбеника српског језика за основну и средњу школу.

У име СПКД „Просвјета“  присутнима се најприје обратио проф. Раденко Којовић, рекавши да се наука води начелом истине а политика начелом интереса и начелом моћи.

„ Можда је, наизглед, питање српског језика данас периферно у односу на остала политичка питања. Међутим, њемачки идеолог, односно један од осинвача њемачког идеализма Фихте нацију је дефинисао и изједначио са језиком.“ – истакао је проф. Раденко Којовић – предсједник СПКД „Просвјета“. Професор Р. Којовић је рекао да је српски језик темељ нашег народа, позивајући се и на тврдњу једног од највећих филозофа: „ У прошлом вијеку, можда, један од највећих филозофа Мартин Хајдегер, језик ће назвати кућом битка, кућом свега оног што је битно, кућом у којој се чува и (не)сачува. Ако се не сачува онда је занавијек изгубљено, а ако се сачува и не заборави, некад ће васкрснути.“

Потом се присутнима обратио професор српског језика и књижевности Миленко Којовић, који је своје излагање почео ријечима о нeпроцјењивој вриједности наше ћирилице : „ Српска ћирилица је најсавршеније писмо на свијету, јер у њој сваком књижевном гласу (фонеми) српскога језика одговара посебно слово (графема).“ Даље, своје излагање наставио је питањем о Новосадском договору: „ Политика је 1954.године направила вјештачки Новосадски договор у коме је, због братства и јединства или неких других интереса, формиран српско-хрватски језик или хрватско-српски како су га називали у то вријеме, а то је уствари српски језик, јер је основа тога језика српска ћирилица“.

Поред истакнутог лингвисте проф.др Ковчевића, о књизи је говорио и доц.др Михајло Шћепановић. Професор Шћепановић своје излагање започиње, како рече, једном невеселом реченицом Петра Кочића: „ Узето нам је све, на свим линијама народног живота порабоћени смо, али не дамо нам нашег српског језика“.

„ Петар Кочић је то писао у вријеме окупације, а наша борба, нарочито борба професора Милоша Ковачевића је стекла пунољетство, јер је прошло 18 година од како се појавило издање његове књиге „ У одбрану српског језика“ “- нагласио је професор Шћепановић, представивши нам колико је дуга борба за очување језика и писма нашег лингвисте професора Ковачевића.

„ Оно што чини посебном ову књигу, јесте њена унутрашња укомпонованост, јер управо она показује на који начин су лабави чињенични подаци на које се ослања политика и шта је то што је између општег и појединачног што не да лингвистика као наука. Ковачевић нас води из теме у тему преко начела српског филолошког програма, показује шта је то идентитет самог српског језика, вуковског српског језика, и шта један језик треба да прође да би био језик, шта је то његова генетска структура а шта је то његова граматичка способност да се одржи језик. А дуг је пут у самој норми једног језика да би он постао књижевни...“ – истакао је професор Шћепановић.

На крају се присутнима обратио и професор Ковачевић. Он је одржао предавање које је дотакло многе теме: нација и језик, религија и језик, научни и политички критеријуми и методе, идентитет и језик. Професор Ковачевић је истакао да језик човјека одређује на три начина:

„ Први пут га одређује као хомо-сапиенса, као људско биће које се разликује од животиња, по томе да има урођену способност споразумјевања језиком. Којим ће језиком проговорити то не зависи од њега већ од средине у којо се налази. Човјек је предодређен социолошки, другачије речено заједницом људи са којима живи и ради. „

У току свог излагања професор је подвукао да је ћирилица идентитеска црта српског народа:

„ Ако нема ћирилице, нема ни српског језика, а ако нема српског језика нема ни српског народа. Борба за језик јесте борба за опстанак. Камен темељац српског народа јесте писмо, а уколико не сачувамо ћирилицу, заједно са њом иду и друге идентитеске особине.“

На крају промоције присутнима се обратио и начелник Општине Берковићи господин Ненад Абрамовић, који је рекао да му је драго да овогодишње видовданске свечаности почињу  управо са оваквим културним догађајем, нагласивши да: „ Српски народ треба љубоморно да чува свој национални идентитет, јер се ничега српска нација кроз историју не треба да стиди, а неке нове генерације уколико очувају свој национални идентитет, а сигуран сам да хоће, јер је српски народ преживио много теже недаће кроз историју, турску владавину, два свјетска рата и тако даље. Уколико се очува национални идентитет сигуран сам да ће за неких 50, 100,  150 година неке нове генерације имати прилику да исправе точак историје, који је од поменуте 1917. кренуо на погрешну страну.“

И на крају вечери, промоције, предсједник СПКД „Просвјета“ Раденко Којовић је уручио награде ученицима основне и средње школе.  Ученици основне и средње школе учествовали су на конкурсу „ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ“ који су расписали СПКД „Просвјета“ ОО Берковићи и ЈУ“Народна библиотека Берковићи“, а под покровитељством  Општине Берковићи. Тема за литерарни рад је била „Ћирилица...ја знам зашто“, а у вези са темом тражени су  ВЕЗ и КАЛИГРАФИЈА.