Горан Комар: Џамија у гатачком селу Придворица саграђена на мјесту православног манастира

НОВООТКРИВЕНИ ЋИРИЛИЧКИ НАТПИСИ У СЕЛУ ПРИДВОРИЦА (ГАТАЧКИ БОРАЧ)

Намјера овог текста је двојака. Прво, указивање на чињеницу да је џамија у страдалном селу Придворица у Гатачком Борчу саграђена на православном манастиру служећи се надгробним споменицима манастирског гробља, и друго, да позове надлежне установе за заштиту споменика културе у Босни и Херцеговини (Федерацији и Републици Српској) на предузимање неодложних корака за заштиту откривених надгробних споменика средњег вијека, а нарочито оних са ћириличким натписима.

Др Горан Ж. Комар

Дана 3. августа, приликом посјете манастиру Пива, дошло је до сусрета са члановима „Удружења добровољних давалаца крви Гацко“ из Гацка. У разговору са предсједником удружења г. Мирославом Вујовићем-Хргом, дознао сам о измјештању великог броја средњовјековних надгробних споменика из темеља и зидова џамије у гатачком селу Придворица (по први пут у историји џамије) на простор ван ограде џамије. Џамија је тренутно у обнови која је у грађевинском смислу скоро довршена. Приликом ранијих обнова, споменици су задржавани као грађевински материјал.

Током 6. августа прије подне посјетили смо Придворицу и помно прегледали све измјештене споменике. Из темеља и зидова џамије измјештено је 47 споменика, сви саграђени од бијелог кречњака и сви типа сандука. Међу њима нема споменика већих димензија. На појединима се виде трагови малтера. Међутим, два споменика чувају ћириличке натписе средњег вијека. На првом споменику који је сада постављен у средишњем дијелу групе повађених и измјештених споменика пише: ОВДЈЕ ЛЕЖИ РАПАЛО КАЛУЂЕР. На тај начин, откривамо да је предање народа Гатачког Борча које говори о православном манастиру на мјесту џамије потпуно тачно.


Фото: Горан Ж. Комар (Кликните на слику за увећање)

  А СЕ ЛЕЖИ РАПА
ЛО КАЛУГЕРОвдје лежи Рапало калуђер.
155 х 75 х 29 цм

Други натпис уклесан је у простору чворишта надгробног Крста који је, највјероватније, приликом рушења старог православног манастирског гробља и уградње у зграду џамије поломљен. Недостаје му хоризонтална греда, али је и данас сасвим видљиво да је у питању споменик облика Крста. Уосталом, то открива и сам натпис: …ВИЋ УСЈЕЧЕ ОВАЈ КРСТ РАДОЈЕ КОВАЧ.


Фото: Горан Ж. Комар 

  …(А СЕ ЛЕЖИ … …)
ВИЋ УС(ЕЧ)
Е САИ КР(СТ)
РАДОЕ
КОВА
ЧОвдје лежи … …вић. Усјече овај Крст Радоје ковач.

Надгробни споменици који су измјештени на бријег из ограду будуће џамије у Придворици представљају остатке уништеног манастирског гробља средњовјековног манастира у борачком селу Придворица. Манастир је био смјештен у близини извора Придворачке ријеке која даје главни дио воде Неретви. Кључни доказ лежи управо у натпису калуђера на споменику који је изнешен из темеља и зидова старе џамије, као и остацима надгробног Крста са натписом.

У непосредној близини џамије леже рушевине кућа Аџића који су, заједно са осталим српским становништвом, на Божић 1942. побијени од стране комшија. У близини, узводније, црква Светог Василија Острошког и Тврдошког са гробљем које је, такође, поломљено 1942. године. На том мјесту сада се, напорима нашег народа, стварају услови за насељење монаха и успостављање манастира.

Низводно, низ Неретву, лежи село Трновица које такође посједује рушевину џамије. И та џамија је саграђена на српском православном манастиру на предјелу Дубраве. У непосредној близини, на платоу високо изнад Неретве, постоје велика средњовјековна гробља са веома крупним и старим примјерцима стећака типа сандука и сљемењака, предио који се и сада назива Варош, као и предио Калађуревине. На главици крај цесте, везано за гробну гомилу, споменик типа сљемењака са ћириличким натписом госпође Стане:  У ИМЕ БОЖЈЕ, ГЛЕ (ОВО ЈЕ), ГОСПОЈЕ СТАНЕ. И ове споменике, као и рушевине џамије која лежи сред старог гробља и такође посједује крупне споменике уграђене у темеље и зидове, посјетили смо истог дана.


Фото: Горан Ж. Комар 

Меканом кредом маркиран текст натписа: ВА ИМЕ БОЖИЕ А СЕ ГОСПОЕ СТАНЕ. У име Божије, гле госпође Стане.

Знак Крста усјечен је на западној, ужој страни споменика. Овај натпис тачно је објавио уважени претходник Марко Вего (М. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, tomus III, Sarajevo, 1964, 180, br. 46), a прије њега помињао га је и уважени Шефик Бешлагић (Š. Bešlagić, Novopronađeni natpisi na stećcima, Naše starine IX, 135-136; исти, Stećci. Kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 190).

Према предању, братства оба манастира избјегла су након разарања током или послије Морејског рата (1684-1699) у планину Зеленгору. Народ ових крајева је у катастрофи коју је доживио након рата и слома аустро-српске офанзиве био изложен уништавању и избјегао је ка Босни. Из Придвораца, братство је избјегло ка Котленичком језеру на Зеленгори.

Како смо у последњим годинама могли видјети, свугдје на територији Републике Српске у селима у којима муслиманско становништво живи као доминантно или скупа са Србима, налазе се средњовјековни споменици српског православног народа. Они свједоче, каткада, везаност тог становништва за ове гробне споменике, а каткада, намјеру скривања истине о посљедицама турског освојења Босне и Херцеговине током 15. вијека. Такав је случај овдје у Придворцима гдје је првобитна џамија саграђена након затирања српског гробља и манастира, као, уосталом, у Бијељини, гдје су темељи џамије крили десетине оваквих гробних споменика са мноштвом натписа, па чак и једним натписом ктитора цркве. Примјера ради, градска црква коју је у Херцег Новом подигао херцег Влатко Косача током осме деценије 15. вијека, послије турских освајања, претворена је у џамију. Такав је случај и у околини Билеће гдје су откривени темељи низа цркава у тамошњим муслиманским селима. Увјерен сам да се и средњовјековна црква у требињској вароши крије испод темеља џамије.

Овај чланак настао је као резултат теренских истраживања ћириличких натписа на простору Старе Херцеговине, као и значајних дјелова централне и источне Босне која трају од 2004. године (Горан Ж. Комар, Ћирилични натписи Старе Херцеговине (са прегледом крстова), треће издање, Подгорица, 2007).

Copyright © 2017 Goran Ž. Komar. All Rights Reserved
Сва права на текст и фотографије задржава Горан Ж. Комар © 2017

Oпштина
Берковићи

Ул.Погинулих бораца oтаџбинског рата бб
88363 Берковићи
Република Српска

Жиро рачун општине

ЈРТ ОПШТИНЕ БЕРКОВИЋИ
УниКредит банка а.д. Бања Лука
5510780002620688

НЛБ банка а.д. Бања Лука
5620080000242409

Нова Банка а.д. Бања Лука
5550090000951050
2024 Општина Берковићи - Сва права задржана