Opština Berkovici

Naslovna Berkovići Društvo Saopštenje za javnost povodom predstojećeg Izbornog sabora

Saopštenje za javnost povodom predstojećeg Izbornog sabora

El. pošta Štampa PDF

Predstojeći Izborni sabor Srpske Pravoslavne Crkve, zakazan za 22. januar, jedna je od središnjih tema na našoj medijskoj sceni. Sveti Sinod sa zadovoljstvom konstatuje da se jedan deo medijâ tom temom bavi ozbiljno i odgovorno, ali i sa dubokim žaljenjem primećuje da joj veći broj medijskih izveštača  i komentatora pristupa senzacionalistički, neobjektivno i pristrasno, često se koristeći dezinformacijama i opskurnim tračevima, po pravilu iz anonimnih izvora, ne poštujući duhovni autoritet ni Crkve ni njenog preminulog predstojatelja i ne mareći za raspoloženje i dostojanstvo našeg naroda, pokazano pri Patrijarhovom ispraćaju i sahrani.

Naročito nedosledno i kontradiktorno se izveštava o učešću episkopata autonomne Ohridske Arhiepiskopije u izbornom procesu, uz gotovo obaveznu napomenu da o tome Sabor tek treba da odluči. Upravo u službi istinitog izveštavanja i u cilju uklanjanja nedoumicâ ili pak zlonamerno izazivane pometnje (u čemu nisu nevini ni izvesni crkveni i paracrkveni krugovi), Sveti Sinod je dužan da javnosti predoči svoj zvanični stav, odnosno da pruži autentično, eklisiološki i kanonski jedino moguće tumačenje već postojeće načelne saborske odluke u toj stvari (AS br. 2 i 3, zapisnik 48, od 14. novembra 2008.). Sabor se tu nedvosmisleno izjasnio: arhijereji Ohridske Arhiepiskopije, poput svih ostalih, učestvuju u izboru Patrijarha srpskog.

Bogoslovska podloga načelnog saborskog stava jeste, u najkraćim crtama, sledeća. U Pravoslavnoj Crkvi ne postoji ni episkop ni grupa episkopâ koja ne pripada Saboru jedne od autokefalnih Crkava i ne poseduje ista jerarhijska prava i obaveze, bez obzira na postojanje ili nepostojanje autonomnih crkvenih oblasti. Odricanje arhijerejima Ohridske Arhiepiskopije prava učešća u izboru značilo bi ili da ih mi ne priznajemo za svoju pravoslavnu braću u episkopskoj službi, ili da ih smatramo pripadnicima neke druge autokefalne Crkve, što je besmisleno, ili da ih smatramo već priznatom zasebnom autokefalnom Crkvom, što je još besmislenije.

Pojedinci tvrde, „a ne razumeju ni šta govore ni šta tvrde" (ITim. 1, 7): oni ne mogu da biraju jer ni mi ne biramo njihovog poglavara. Ovo je netačno. Mi itekako biramo „njihovog" poglavara tako što njegov izbor potvrđuje Patrijarh srpski. Bez te potvrde njegov izbor je nevažeći. Bez nje nema autonomnog statusa. Uostalom, svepravoslavna predsaborska konferencija, održana nedavno, decembra prošle godine, u Šambeziju kraj Ženeve, jednoglasno je proklamovala da sve autonomne Crkve organski pripadaju odgovarajućim autokefalnim Crkvama i neotuđivi su deo kanonskog prostora svake od njih.

Dalje, učešće u izboru autokefalnog prvojerarha od strane autonomnih Crkava iskonska je i sveopšta pravoslavna praksa. Pošto protivnici učešća Ohridske Arhiepiskopije po pravilu ne vole primere sa obala Bosfora ili Egejskog mora, navodimo samo primer sa obalâ od Baltika do Pacifika, odnosno sa obalâ velikih reka od Dnjepra i Volge do Amura. Sve autonomne jerarhije u sastavu Moskovske Patrijaršije - od Ukrajine i Belorusije pa, preko Kazahstana, sve do episkopata Japanske Pravoslavne Crkve - učestvuju u izboru sveruskog Patrijarha iako moskovski Sinod ili Sabor njih ne bira nego, kao i u našem slučaju, Patrijarh moskovski jedino potvrđuje izbor autonomnih arhiepiskopa ili mitropolita. Štaviše, autonomni poglavari su, automatski, kandidati za moskovski patrijaraški tron (prilikom poslednjeg izbora u Moskvi mitropolit kijevski Vladimir je zamolio da ne bude kandidat, iz zdravstvenih razloga). Dodajmo i to da širokoj ruskoj pravoslavnoj duši nikad nije bio problem ni etničko poreklo kandidata: nemačko-estonsko poreklo blaženopočivšeg patrijarha Aleksija II nije mu smetalo da bude jedan od najistaknutijih patrijaraha sve Rusije u novijoj istoriji.

Najzad, evo jednog pitanja na zdravorazumskoj osnovi: ako neko danas osporava kanonska prava izvesnim episkopima naše Crkve zato što su iz Makedonije, da li će sutra neko drugi doći na ideju da, držeći se iste (para)logike, ta prava ospori i ostalima, jednima zato što su iz Bosne, drugima zato što su iz Crne Gore, trećima zato što su iz Srbije?

Jednom rečju: pravo i dužnost biranja Prvog u arhijerejskom Saboru pravo je i dužnost svih episkopa, članova Sabora, bez izuzetka i nezavisno od autonomnog ili neautonomnog statusa pojedinih eparhija.

Po ovlašćenju, dostavlja:
Episkop bački Irinej

Vladika niški Irinej rekao je da će novi patrijarh Srpske pravoslavne crkve biti izabran apostolskim žrijebom i da nije moguće promijeniti način izbora na ovom izbornom saboru

"Patrijarha biraju samo episkopi i vikari, oni episkopi koji nemaju eparhiju nego su pomoćni organi pojedinih episkopata, oni imaju prava da biraju, da glasaju, ali ne i da budu birani. To isto se odnosi i na episkope koji nisu proveli pet godina u eparhiji", objasnio je vladika Irinej.

On je rekao da će od tri koverte sa imenima trojice episkopa sa većinom glasova, monah Srpske pravoslavne crkve izabrati jednu sa imenom novog patrijarha.

Irinej je podsjetio da se način izbora patrijarha može mijenjati, "ali samo u prisustvu patrijarha". Patrijarh će biti izabran u petak, 22. januara, na izbornom saboru.

 

 

Vladika niški Irinej rekao je da će novi patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) biti izabran apostolskim žrebom i da nije moguće promeniti način izbora na ovom izbornom saboru.


"Patrijarha biraju samo episkopi i vikari, oni episkopi koji nemaju eparhiju nego su pomoćni organi pojedinih episkopata, oni imaju prava da biraju, da glasaju, ali ne i da budu birani. To isto se odnosi i na episkope koji nisu proveli pet godina na eparhiji - oni glasaju ali ne mogu da budu birani", rekao je vladika Irinej u intervjuu agenciji Beta. On je kazao da će od tri koverte sa imenima trojice episkopa sa većinom glasova, monah SPC izabrati jedan sa imenom novog patrijarha. Irinej je rekao da se način izbora patrijarha može menjati, "ali samo u prisustvu patrijarha".

"Bez patrijarha ne može da bude izmene. Prema tome, sledeći patrijarh koji bude izabran, ako želi i ako sabor to želi može da vrati na ustavno biranje patrijarha. Bez patrijarha to ne može", rekao je Irinej.

Ustav SPC iz 1947. godine predviđao je da patrijarha bira crkveno-narodni sabor ali je kasnijom izmenom uveden apostolski žreb. Vladika niški je kazao da će patrijarh biti izabran u petak 22. januara na izbornom saboru SPC i da ne veruje da će sabor trajati dan duže.

"Može da bude više krugova glasanja, dok se ne dobije potreban broj glasova za lice koje bi ušlo u uži izbor, može da se uđe u drugi dan, ali ne verujem. Predsednik izbornog sabora objavljuje ime izabranoga, a ustoličenje će biti verovatno u nedelju", rekao je Irinej.

Niški vladika je ocenio da nagađanja i medijske špekulacije o novom patrijarhu ne potiču iz crkve i da crkva nema ništa sa tim. "To su novinarska nagađanja. Verovatno neko ima simpatije, neko antipatije prema nekome, ali to je sve van crkve. Te priče o pojedinim episkopima to su priče ulice, mi se u saboru dobro poznajemo i znamo kakav je ko, šta može da učini i doprinese ulozi i značaju i crkve, i taj će momenat odlučivati izbor novog patrijarha", rekao je Irinej.

 

Saopštenje za javnost povodom predstojećeg Izbornog sabora
 

Posjete

mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterDanas7247
mod_vvisit_counterJuce6661
mod_vvisit_counterOve nedelje21426
mod_vvisit_counterProšle nedelje55351
mod_vvisit_counterOvog mjeseca123130
mod_vvisit_counterProšlog mjeseca277228
mod_vvisit_counterUkupno9205037